Samo je jedan Garevac

Selo moje sve me tebi zove

Pon06172019

Last updateUto, 10 Ruj 2024 7pm

Novi đendar

Igrokazi kulturnog umjetnickog društva Garevac
 (Da se ne zaboravi)
 Prema zabilješkama iz dnevnika PERIJE PERIĆA IZ GAREVCA

Monolog iz života naših predaka iz Hercegovine

Novi đendar
UVOD: Ovaj dogadaj govori o ocu koji ostade sam s najmladom kcerkom. Ostala se djeca vec odavna rasula po svijetu.
SCENA:  Soba u starinskom stilu.
LIKOVI:
-         JURE (otac, star oko 60 godina)
-         KAĆUNA: (kćer, oko 20 godina)

JURE: (Hoda po sobi gleda kroz prozor i priča sam sa sobom). Kamen, i samo kamen. Kamo god pogledam samo kamen i  ništa više (uzdahne). Ej sudbino moja, loše mi se piše. (Kao da plače.) Zar od moje tolike djece ostado sam da živim, sa mojom mizimicom Katom. Ej moj živote, u tebe se uvukla bijeda i neimaština, i Bog zna oćeli ikad više iz tebe izaći. Oj djeco moja rasuta po svijetu, ja i moja pokojna Jela, devetoro smo ih imali. Ali eto odoše svi u svijet za boljim životom. Opet štaću moj živote, kaki si, taki si, moj si. (Sprema u korpu stvari koje će Kaćuna nositi na pijacu prodavati.)
JURE: (Vice) Kato, Kaćuna, jesi li se spremila ćeri mila, vrijeme je da ideš u čaršiju na pijacu. Sunce je već davno izašlo i povisoko odskočilo.

KAĆUNA: (Dolazi lijepo obučena i ima lijep đendar pod vratom.) Evo ćaća gotova sam, mogu ići.
JURE: (Ne gleda odmah u Kaćunu i nastavlja govoriti.) Eto ajde ćeri pa gledaj, nemoj dugo. Prodaj pošto moreš pa ajde kući, znaš posla ima dosta a ja sam ostario, oslabio, ne mogu ja radit ko prije.
KAĆUNA: (Uzima korpu, prilazi ocu, uzima ga za ruka da poljubi pri odlasku.) Oću ćaća požurit ću.
JURE: (Opazi đendar i začudi se) Pa ti, ti imaš novi đendar pod vratom, odkud ti to, do sad to nisi imala?
KAĆUNAA: Ćaća, kupila sam sebi. (Saginje glavu).
JURE: Odklen ćeš kupiti bijedo moja, bogatije cure to nemaju.
KAĆUNA: Jesam ćaća, kupla sam, eto imala sam sreću. Bog mi dao dobre mušterije. Prodavala sam sve skuplje. Jaja bila po 5 dinara a ja dala po 8, pilići bili po 20 a sa prodavala po 30 dinara, tako vunu i ostalo.
JURE: Ne vjerujem (vrti glavom). Kako to da tebi samoj Bog dadne dobre mušterije. Nije tude čista posla. (Povlači lulu.) Kako je to čudno da se tebi baš Bog smiluje.
KAĆUNA: (Potišteno), jesam, sama sam zaradila, eto desi se tako dobar i sretan dan da se dobro proda.
JURE (Ljut maše glavom). Ma meni se čini ti si to na nepošten način zaradila. Nedo te Bog da me osramotiš. Deder govori, kako si dobila tako dobru i skupu stvar. Tako vrijedne stvari samo se na nepošten način mogu dobiti, a ne zaraditi. (Hvata ga huja). Ma govori s kim si uprljala obraz, i svoj i moj. (Podigne štap da je udari).
KAĆUNA: (Vidi da se otac ne šali, klekne pred njega zaplače i reče). Ćaća oprosti sagriješila sam.
JURE: Ma s kim govori, ukalja mi obraz, kud sam sad pristo.
KAĆUNA: (Kroz plač). S, s Markom, onim crnim niskim, volio me a i ja sam njega. Rekao me je oženit na jesen.
JURE: (Sav zbunjen). O Bože moj, kud sam sad pristo, ovo će me dijete živo u grob strpati. Govori s kim si još, taj te je rekao oženit a koji ti je đendar kupio. Govori s kim si, govori, pribit ću te ko mačku.
KAĆUNA: S Mu..., s Mu..., s Mustafom, što mu babo radi u dućanu, on mi je kupio đendar.
JURE: (Još ljući) Štaaaa, s Mustafom. Kakim Mustafom? Kućeš tam zaboga. Pa zar još i sa drugom vjerom. (Hvata se za glavu), Uh, uh, pobogu brate. Kuda sam sad pristo, sad nesmim izić u selo među ljude, pogledat poštenom svijetu u oč od sramote. Ej sad će se još i sramota uselit u moju kuću i tako zauvjek ostat. Šta me snađe još u ovoj mojoj bjedi i sjerotinji. Možda je to tako i moralo bi. (Puši lulu, odbija dimove i šeta)
KAĆUNA: Ćaća de da idem na pijacu, okasniću, otiće mi mušterije.
JURE: (Još malo razmišlja pa reče). Eee, štaćeš, sve se mijenja. Ajd ćeri ajde, pa kad si mogla zaradit tako skup đendar, pa gledaj kupi i meni štagod, makar šubaru ili opank.
KAĆUNA: (Ustaje i odlazi). Zbogom ćaća kupiću i tebi štagod. (Odlazi).
JURE: (Ostaje sam, šeta i priča). Vidiš, uvijek sam mislio da je ovaj naš kraj pust, i nijem i da u njemu nema života. Ali vidiš, nije tako,  ima još mlađarije komu je život drag i ko se životu raduje. Nije sve crno i pusto kako sam mislio.
 Zato neću kukat, od kukanja nema ništa. (Malo se trže). Ej koja su doba dana a ja nisam ni kokoši naranio. Uzima čanjak sa žitom i odlazi vabeći kokoši). Piii, pi pi pi, piii.
KRAJ

###BLANK###